TAČNO JE 16 SATI, RADIO VALJEVO, DNEVNIK, PRED MIKROFONOM JE...
Objavljen od ZeleniZub na nedelja, 07 decembar 2014 in KULTURA
Zeleni ugao
Ima slavnu prošlost, a gde mu je budućnost, to je pitanje koje mu se postavlja za 47. rođendan. Ostario je, ima bore, malo se i umorio... Želi li novu mladost ili da polako stari i ugasi se? Da li je problem u njemu ili u onima koji o njemu brinu? Pitanja je toliko, i tu su godinama, ako ne i decenijama, ali odgovora nigde.
Ovo nije ni 1985, ni 1995 ni 2005, ovo je 2015... Kao i sve drugo i radio je živ organizam, menja se, oblači drugačiju odeću, ima druge stavove, nije nešto što se može konzervirati i ostati isto za "vijek i vjekova". Pokušati 2015 u eri formatiranih i visoko organizovanih radio stanica organizovati radio kao 1995. godine je ravno samoubistvu. I nije Radio Valjevo jedini koji je upao u tu zamku... Tu su i nesrećni Radio B92, Radio Beograd 202, Radio Studio B... Gde su svi oni? Pa tu su na dnu, vrte se u sopstvenoj nostalgiji kao u začaranom krugu iz kog nema izlaska. Na dnu niko ne želi da bude, zar ne?
PROBUDI SE, POKRENI SE, IZAĐI, IZAĐI I BORI SE!
Ljudi te prepoznaju, vole te! Kupi sebi novo odelo... Utegni se, doteraj se i volećete još više... I nemoj da izmišljaš toplu vodu, pogledaj kako to rade najbolji i šta je to ono što ljudi vole i primeni na sebi, ništa više. Samo malo ti fali da budeš najbolji i uzor drugima.
Novinari su tu, tehnika je tu, valjda ima i volje i želje, sve što treba je samo malo bolja organizacija. Prošlo je vreme kada su se na radiju slušale emisije i kada se čekao Dnevnik u 16 da bi se saznalo šta se dešava u Valjevu, u Srbiji, pa i u svetu. To vreme je prošlost. Sada je radio tu da bude nevidljivi kućni prijatelj, da ti pravi društvo na putu do posla, da ti brže prođe dosadan dan u kancelariji.
Slušalac u 2015. godini ne želi da bude iznenađen, za njega je dobar radio onaj koji je predvidiv. Dobro se oseća na onoj frekvenciji na kojoj zna koja ga pesma sledaća očekuje, kada će Vesti, kada će pak voditelj prozboriti koju...
USPEĆU SAM, JER IMAM OVAJ GARD, JER OVAJ GRAD IMA OVAJ RADIO!
Ne pišem ovo iz lične sujete, niti iz mržnje prema nekome, ovo pišem iz želje da pomognem, da dam konstruktivnu kritiku, jer to je ono što je najbitnije. Ovaj radio, je naš, ovo je radio svih nas, osnovali su ga naši, vode ga naši, naši bi i trebalo ga vode i u budućnosti, ali na pravi način u skaladu sa vremenom u kome žive.
Ne želim da posle 47 godina nešto uz šta smo svi mi građani ovog grada, odrasli i živeli, na ovaj ili onaj način, postane nešto tuđe, nešto strano. Ako je već najstariji, zašto ne bude i najbolji, i kao i svi stariji da bude uzor mlađima, da od njega mlađi uče, a ne obrnuto...
Ima slavnu prošlost, a gde mu je budućnost, to je pitanje koje mu se postavlja za 47. rođendan. Ostario je, ima bore, malo se i umorio... Želi li novu mladost ili da polako stari i ugasi se? Da li je problem u njemu ili u onima koji o njemu brinu? Pitanja je toliko, i tu su godinama, ako ne i decenijama, ali odgovora nigde.
Ovo nije ni 1985, ni 1995 ni 2005, ovo je 2015... Kao i sve drugo i radio je živ organizam, menja se, oblači drugačiju odeću, ima druge stavove, nije nešto što se može konzervirati i ostati isto za "vijek i vjekova". Pokušati 2015 u eri formatiranih i visoko organizovanih radio stanica organizovati radio kao 1995. godine je ravno samoubistvu. I nije Radio Valjevo jedini koji je upao u tu zamku... Tu su i nesrećni Radio B92, Radio Beograd 202, Radio Studio B... Gde su svi oni? Pa tu su na dnu, vrte se u sopstvenoj nostalgiji kao u začaranom krugu iz kog nema izlaska. Na dnu niko ne želi da bude, zar ne?
PROBUDI SE, POKRENI SE, IZAĐI, IZAĐI I BORI SE!
Ljudi te prepoznaju, vole te! Kupi sebi novo odelo... Utegni se, doteraj se i volećete još više... I nemoj da izmišljaš toplu vodu, pogledaj kako to rade najbolji i šta je to ono što ljudi vole i primeni na sebi, ništa više. Samo malo ti fali da budeš najbolji i uzor drugima.
Novinari su tu, tehnika je tu, valjda ima i volje i želje, sve što treba je samo malo bolja organizacija. Prošlo je vreme kada su se na radiju slušale emisije i kada se čekao Dnevnik u 16 da bi se saznalo šta se dešava u Valjevu, u Srbiji, pa i u svetu. To vreme je prošlost. Sada je radio tu da bude nevidljivi kućni prijatelj, da ti pravi društvo na putu do posla, da ti brže prođe dosadan dan u kancelariji.
Slušalac u 2015. godini ne želi da bude iznenađen, za njega je dobar radio onaj koji je predvidiv. Dobro se oseća na onoj frekvenciji na kojoj zna koja ga pesma sledaća očekuje, kada će Vesti, kada će pak voditelj prozboriti koju...
USPEĆU SAM, JER IMAM OVAJ GARD, JER OVAJ GRAD IMA OVAJ RADIO!
Ne pišem ovo iz lične sujete, niti iz mržnje prema nekome, ovo pišem iz želje da pomognem, da dam konstruktivnu kritiku, jer to je ono što je najbitnije. Ovaj radio, je naš, ovo je radio svih nas, osnovali su ga naši, vode ga naši, naši bi i trebalo ga vode i u budućnosti, ali na pravi način u skaladu sa vremenom u kome žive.
Ne želim da posle 47 godina nešto uz šta smo svi mi građani ovog grada, odrasli i živeli, na ovaj ili onaj način, postane nešto tuđe, nešto strano. Ako je već najstariji, zašto ne bude i najbolji, i kao i svi stariji da bude uzor mlađima, da od njega mlađi uče, a ne obrnuto...
Izvor: http://ugradu.info/
Primjedbe
Objavi komentar